„Pogleni Bože na naše slze!” i „Firescul se negociază” dvije su zbirke pjesama poznatog karaševskog autora Milje Šera iz Lupaka.
Prvu je knjigu izdao u Zagrebu u nakladi Hrvatske matice iseljenika 1997. godine, a pjesme su napisane ljupkim karaševskim govorom Hrvata u Rumunjskoj. Druga njegova zbirka pjesama, na rumunjskom jeziku ovoga puta, objavljena je 2000. godine u nakladi Confluenţe iz Oravice. 1997. godine objavljen mu je i jedan liliput od 12 pjesama pod nazivom „Speranţa”, u izdanju županijske knjižare „Paul Iorgovici” iz Ričice.
Ovih dana Milja Šera sprema izdanje jedne nove zbirke pjesama u nakladi Zajedništva Hrvata u Rumunjskoj, a to je meni bila savršena prilika za jedan prijatan razgovor s čovjekom otvorenoga srca i slobodnoga duha.
„Kad sam bil četvrti razred sam vedal kod nas u selu film „Helena iz Troje“ i sam došal vrišteći doma. Ta drama, ljubav između Elene i Pariza, me činila da napišem prve moje strofe. To jest dosta dlga pesmica, i sad ju imam u arhivi.
Ja sam rasal bez nene. Svaki put kad nešto me bolelo u duši i nesam imal komu da kažem, sam pisal tu moju bolest na nekim lišćima ili na nikoj pisanki.
Ali sam imal sreću da imam mojeg dedu, pokojnog Kračuna. On mi je celo vreme pripovedal neke pripovetke, i kada smo bili na senu, i kad smo orali. Jel on te pripovetke znal odnekudi ili i je izmislil, ne znam da kažem, ali je imal dar za pripovedanje. A u osmom razredu sam imal jednog jako dobrog profesora od vlaškog jezika, po imenu Vasiescu Cotiso. U to vreme je bil direktor u škuli u Lupaku. Bil je profesor i od istorije i je znal i grčki, i latinski, i ruski. Jedan dan, u drugim trimestereu, uzme giveć cveći iz obluka, ga metne na katedru i na tablji napiše: „Extemporal”. I nim reče: pišete sve što mislite i što znate za ovo cveće. Od svi, ja sam dobil devet, najveliku notu. Me uzel tad strani i mi kazal: večer da dođeš kod mene! Da zabiležimo če ono vreme svi profesori su sideli u selu, nesu činili navete.
