Uniunea Croatilor din Romania | Zajednistvo Hrvata u Rumunjskoj

Koliko put sam se pital na kojim jeziku bi bilo najbolje da pišemo u Grančici, sve toliko put sam stigal na isti odgovor: bilo kojim jezikam pišeš, važno je da nađeš onoga koji da četa ono što pišeš!

            Jeste li opazili (ovde govorim svima vama koji pogliđete katkad i na tekst, ne samo na slike u Grančici, koji ne držite Grančicu samo da zakurite prosit ili da pokrijete grnci i bljuca s jelam što je stalo na sofri da ne turi muva...) da smo u tražnje vreme pričeli redovito da pišemo i na karaševkim? Ako jeste, to me raduje!

            Ali, znate i sami če pisanje na karaševskim ne nikako lak posal. Barem ne za nas, ovi koji radimo ovde u uredništvu Grančice. I lam da vim kažem i zašto!

            Neste vi mlogo oni koji četate ono što mi pišemo, ali, kako sam videl, vi koji četate...četate jako pažljivo. A, i to me jako raduje! Pa, ako ste iz Karaševa, onda omak late da me uvatite če ja nesam otuda, će ne govorim kakon vi.

            Ja sam iz Klokotiča, a mi, tamo u Klokotiču, kažemo, na primer, tražnje, a vi...stražnje! Kažemo, ješte, lupar, a vi kažete lomarnik; onda kažemo dolaf, a vi dolap, mi na karaševski kolač od siranja velimo pirka, a vi perka; mi krampiri, vi prompiri; mi klbasica, vi kalbasica; mi radnja, vi rađa; mi familija, vi famila. Razlike su po velike kad kažemo rep, a vi, na to, kažete opaš; kad mi kažemo kušulja, a vi katanica; mi sarme, vi perišore; mi mast, vi unt; mi glive, vi pićurke; mi dlgi (na karaševski tradicionalni kolači), vi trupci; mi petlasto, vi blešto; mi stlpac, vi derek. A kad izvadimo mašinu iz servisa mi kažemo če smo ju repetirali, a vi če ste ju reperitali!

            A da ne govorim za one stvari koje se sasvem inako izgovaraju od sela do sela. Klokotičanje vele pala, vi lopta, a Lupačanje bubuljak; šipke se veli u Klokotiču, fitilj u Karaševu, palirke u Lupaku; trepte, u Klokotiču, prečke u Karaševu i trepne u Lupaku.

            U Karaševu se kaže „kada“, a u svi drugi seli samo „da“!

            I ješte koliko mogu da se nabroje...

            Onda, kažete vi meni, o bi bilo moguće da ja, Klokotičan, napišem nešto na karaševskim bez da uvati nekoga bes u Karaševu? Ako napišem klokotički, sam siguran če la da se nađe neki otuda koj da me spominje...da stučem cel Božji dan! Muče je jajce stiglo da uči kukošku ili Klokotičan Karaševka da govori?! S druge strane, ako neki od nas napiše „seljački“ laju da mu mole za zdravlje svi oni drugi!

            Če mi, Karaševci, znate i vi sami, jako se volimo!

            Makar če nađevamo sve te poteškoće u govoru, makar če ne nikaka norma, nikako pravilo koje da nim kaže što je po pravu u jeziku i što ne, mi se inatimo da pišemo karaševski! Svaki kako zna, svaki kako ume, tako kako je naučil kod njega u selu, kod njega doma. Na kraju krajeva, sve te razlike u našem govoru čine karaševsko jezično blago.

            Zašto, onda, se mučimo da pišemo karaševski, kad možemo jako lepo da pišemo samo hrvatski ili vlaški, de jesu norme, gramatike i rečnici, de je sve bristro?

            Kako da ne udzabimo!

            U tražnje godine, otkad smo svi naučili dobrano da govorimo vlaški, počimamo sve po više da fukamo vlaške reči u karaševski govor. Ili če nim leno da se setimo če jest za to što bi teli da kažemo prava pravcata karaševska reč ili baš nemamo ni za Boga miloga karaševsku reč i onda posegnemo za tu reč tamo, kod vlaškog jezika. Ali tu stvar činimo tako često če više ne osećamo kako nim se jezik menja. Neke reči su nim turile toliko dlboko u govor če više ji ne sukaćamo da su vlaške. Mi gandujemo, na primer, a ne mislimo; mi folositamo, a ne koristimo. Imamo „dolaf“ i „dolap“ (od vlaškoga „dulap“) i niti jenu drugu reč s kojom da ji zamenimo, makar če naši stari su na nešto što je ličelo na „dolap“ (dolaf) veleli „kredenac“. U Karaševu se veli „prečke“, a mi, u Klokotiču, smo tu reč skoro udzabili, makar če i kod nas se neki put isto tako kazalo na „trepte“. Ali, sasvem kako ne treba govore neki kad idu da „reperitaju“ ili „repetiraju“ mašinu. Oni bi mogli sasvem karaševski da „naprave“ mašinu!

            Smo pričeli da redovito pišemo karaševski i kako da vim pojavimo če se može da naplnimo  jenu čitavu stranicu od novinje bez da osakatimo karaševski govor. Da vim pojavimo če možemo čak i da govorimo s drugim Karaševcima s karaševskim rečima.

            Da vi lepo i ponizno molimo da poštujete ono što smo primnuli, gotovo za dobro, od naši stari!

Daniel Lucacela