Uniunea Croatilor din Romania | Zajednistvo Hrvata u Rumunjskoj

Šokci su u Rekašu oduvijek poštivali svoje stare običaje, dio hrvatske tradicije.

     Uvjerili smo se u to na Badnjoj večeri, kada smo u kući obitelji Miheţ radosno dočekali Božić uz tradicionalna šokačka jela i pića te uz molitvu, nadajući se Božjem blagoslovu za bolju novu godinu. Koja se jela kuhaju te kako se sprema šokački stol za Badnjak, pokazala nam je gospođa Mara Miheţ, koja je uz pomoć svoje kćeri Ramone oživjela stari duh šokačke božićne tradicije.

     „Znam za ovaj običaj koji se drži u našu kuću od kad sam bila ja mala, micka. Moja majka je držala jako strogo ovaj običaj.

     Najprije uzmemo jednu šolju i tu ćemo metati žita, kukuruza, tri češlića beloga luka, oraha i novaca. Ovo sve se metne da bude nova godina što će doći, bogata. Nakon toga uzmemo četiri leba i metnemo po jedan na svaki ćošak na trpezu. Onda prikrstimo svaki lebac, odrežemo od svakoga leba po jedan režanji i se metne u šolju. Šolja tako napunjena ostane tu na sredini trpeze i drži se tu dok prođe i Nova godina, i Tri kralja. Imamo i tri jabuke na trpezi, koje, opet, se držidu za svi sveci, isto kao šolja, ali samo jedna se uzme i se iseće na toliko dela koliko člana su u kuću. Mi smo četiri člana i ja sam podelila jabuku na četiri režnja. Ovi režnjevi od jabuke se uzmedu pa se jedu s medom. Pored jabuka imamo i beli luk. Svaki koji večera uzme po jedan češlić luka i umače u med i se je. To se čini zarad zdravlja i da ne bude hrđavo u kuću. Takvi je bio običaj, ja tako znam od moje majke.

     Uoči Božića se večera kod nas pasulja i ribe. Ribu sam iskuvala u povrće. Sam metala murkonja, paprike crvene i luk crven. Ovako jemo mi sada na Božić, a tako se jelo i pređe. Svi Šokci su držali ovaj običaj. Nažalost, neznam da li više od tri ili četiri kuće u Rekašu još držidu ovaj običaj danas.

     Skuvala sam i domaće široke jerište (domaći rezanci), što se jedu sa orom i šićerom. Mož da se napravidu i makom. Svaki čim voli.

     Na večeru se metne i vino i rakija od grožđa. Mi imamo naš vinograd pa je moj muž napravio i vino i rakiju. Na trpezu se metne još i grožđa, koja se metne ujesen u must i onda se metne salecina da mož da traje do Božića.

     Od kad smo metnuli sve na trpezu, sve što se večera uoči Božića, se uzmu režnji leba iz šolje i se umoče u sve ovo jelo, kako da bude dobra godina i da nam Bog da zdravlja, pa se metne natrag u šolju. I onda se posveti jelo. Po za što smo posvetili večeru, se nazdravi Nov Božić, pa se sedne i se je.“

     Nakon što je sve to bilo obavljeno, na vratima, držeći slamu u jednoj ruci i pšenično klasje u drugoj, pojavila se unuka Alesija, najmlađi član obitelji. „Nazdravlje vam Božić!“ – pozdravila je ona, posipajući slamu ispod stola, iza kojeg se već skupila sva obitelj, a od gorujuće svijeće sa stola, Alesija je zapalila klasje pšenice. Onda su se svi prekrižili te zajedno pridružili u molitvu, zahvalili Bogu za darove i večerali.

Daniel Lucacela