Nova školska godina u Karaševo započela je Svetom misom u župnoj crkvi Marijina uznesenja sudjelovanjem mnoštva učenika i nekoliko nastavnika.

          Vlč. Ðuređ Katić je za vrijeme mise svim učenicima poželio uspješan početak nove školske godine, a nastavcima je uputio poziv da budu istinski primjer učenicima te potpora u učenju i izabiranju ispravnoga puta.

     Nakon Svete mise, učenici su krenuli prema Dvojezičnoj gimnaziji i odmah su ušli u razrede gdje su najvjerojatnije primili raspored za novu školsku godinu. Nije bilo prigodnog otvaranja u dvorištu Dvojezične gimnazije kakvog je u školi iz Karaševa bilo u zadnjih nekoliko desetljeća. Valjda su se nastavnici požurili da odmah uđu „u srž stvari“ potaknuti i glasovitim neuspjehom naših apsolvenata na ispitima ovogodišnje državne mature.

     U razgovoru s prof. Ðurđam Sorkom, direktorom Dvojezične rumunjsko – hrvatske gimnazije iz Karaševa, napokon smo saznali zašto nije bilo svečanog otvaranja nove školske godine, zašto karaševski knez, viciknez i konsilijeri ne sruše staru besprozorsku zgradu iz dvorišta gimnazije, koja ne samo da sluti čitav školski prostor nego svakim danom prijeti da se sruši i teško ozljedi nekog učenika; također, direktor Sorka nas je informirao da je niski promovabilitet apsolvenata karaševske gimnazije na državnoj maturi (samo je jedan učenik položio ispite u prvom roku i nijedan u drugom roku) zapravo realan uspjeh učenika, itd.

     U nastavku vam donosimo cjeloviti intervju s direktorom Sorkom:

     Ove godine u Dvojezičnoj Gimnaziji ne bilo organizirano svečano otvaranje školske godine. Zbog čega?

     Bilo je otvaranje. Održana je Sveta misa, više od onoga što kaže svećenik, ja ne možem da kažem. On je poželil dobrodošlicu decam i roditeljam, a svaki učitelj je učinil otvaranje u razredu. Znači, direktor ne tel da dođu političari da se hvale, nema što da traži politika u škuli. To je ideja.

     Ovu godinu u Škuli br. 1, u vrtiću je predavanje na rumunjskom jeziku, ne više sekcija na hrvatskom jeziku.

     Kako ne, jest, ali u dolnjoj škuli. Za gornju škulu nemam decu i onda je ostala samo jedna sekcija.

     Zašto se ne desfincirala sekcija na rumunjskom pa da ostane na hrvatskom?

     Ne možemo više da govo-rimo za gornju i dolnju škulu. Je isti vrtić u Karaševu.Ne više Karaševo 1 i 2. znači Karaševa ima 3 sekcije: dve na rumunjskom i jednu na hrvatskim. U dolnjoj škuli imamo prostor, zato je tamo i sekcija na hrvatskim.

     Da, ali roditelji se žale što deca su jako mala pa ne znaju rumunjski jezik i im je teško u vrtiću.

     Da dođu kod mene ti luđe, da kažu meni, ne tebi, ja poštujem vlasi, ne možem da ji izvadim iz ovog sela zato če nesu Karaševci. Učiteljice su Rumunjke i su titulare, su kvalificirane za tej post.

     Možete da nabrojite investicije ili popravke učinjene u škula iz Karaševa?

     Koliko i koje su investicije ja neznam točno. Znam približno. Znam da smo radili gornju i dolnju škulu, izolaciju na Dvojezičnoj Gimnaziji, za to je donesal novci iz Parlamenta prof. Radan, ali to je bilo prošlu školsku godinu. O tome može da ti kaže po više Mikola Ghera, pitaj njega.

      Što se događa sa zgradom ispred Dvojezične Gimnazije?

     To da pitaš kneza, vicikneza i konsilieri če to je njino. Ja nemam slobodno da činim ništa na toj zgradi. Sam tel da ju zatrem, a oni su rekli če ne moja, to je njina. Ja sam vrgal tri adrese kod nji da ju desfinciraju, oni kažu če la da čine nešto od nje.

     Nažalost, što se tiče bakalaureata, ovu godinu samo 1 dete je uzelo ispit.

     Smo jako dobri. Od 8 je uzel bakalaureat 1 dete, a jesu u Ričici 4 razreda gde ne uzel niti jedan. Deca ne uče više ništa, ja sam zadovoljan s tem koliko su uzeli na bakalaureatu. Ja sam jako zadovoljan.

     Ste zadovoljni če su uzeli 1,26 na matematiki, i ako ocjena 1 se dobije „iz oficiu“.

     Da, sam zadovoljan. Ne obligatoriu bakalaureat, koj hoće i koj zna tej la da prođe.

     Late da poduzmete neke mere?

     Smo poduzeli većem. U prvim redu deca nela da fale više iz škule, če kad fale lam da ji izvadim iz škule. Na 11 absence u dva dana la da ima ocjenu po malu na vladanju. I kad ima po malko od 7 la da ostane repetent. XI i XII razred nesu obavezni i možemo da ji izvadimo iz škule. Nažalost, deca su sami doma, s majkom i dedom, a ovi stari ne imaju brigu za nji. Ne možem da imam ja brigu za nji.  

     Tko mislite če je kriv za slabi rezultati naših učenika?

     U edukaciji diteta su tri faktora: škula, dete s glavicom i nena i mama. Svi tri imaju odgovornost, svi smo odgovorni za to, kad učini profesor, učitelj i direktor ali ne čini ništa mama i nena, onda decam je teško. Kad učini dete i roditelji, a škula ne čini ništa onda je po teško. Svi tri faktora odgovaraju, crkva i škula pomagaju familu, kad ne famila u redu, ne mogu deca da izleznu u redu. Škula ne može da čini ništa sama. Škula ne baza kod nas kod Karaševci, kod nas im je drago da popevaju, da idu na svadbu, na igranke. To im drago, a da uče, to ne. Ako oni počmu da uče i da dođu svaki dan u škulu, ako oni slušaju to la da je inako, sva tri faktora treba da si čine dužnost.

Lina Tincul